О књизи: годину дана / Пре више од сто година Нешто се догодило. Око хиљаду очевидаца јавило је Иркутској опсерваторији да је светлуцаво тело бљеснуло небом, остављајући за собом светао траг. У области Подкаменне Тунгуске, лопта је бљеснула изнад тајге много сјајније од сунца. Слепа девојка са трговачке станице Ванавара видела је светлост једини тренутак у животу. Огњени стуб је скочио у небо без облака. Дошло је до експлозије неупоредиве снаге. Четири стотине миља даље, стакла су се ломила на прозорима. Поновљена тутњава могла се чути на хиљаду миља далеко. У близини града Канска, осам стотина миља од места катастрофе, машиновођа је зауставио воз: учинило му се да је експлодирао вагон. Огњени ураган захватио је тајгу. "Куге, јелени су летели кроз ваздух... Ветар је завршио логоре, преврнуо шуму..." - говорили су Тунгуси, како су тих година звали Евенке. На удаљености од двеста педесет верста од места експлозије, ураган је срушио кровове кућа, а пет стотина верста срушио ограде. Сеизмолошке станице у Иркутску, Ташкенту, Тифлису и Јени (Немачка) забележиле су подрхтавање земљине коре са епицентром у региону Подкаменнаја Тунгуска. У Лондону су барографи забележили ваздушни талас. Двапут је обишла глобус. Три ноћи није било мрака не само у Западном Сибиру, већ и у Европи. Сачувана је фотографија градског трга коју је у Наровчату, провинција Пенза, направио локални учитељ: изашао је са камером у поноћ следећег дана после катастрофе, несвестан тога. У Паризу, на Црном мору и на Алпима биле су беле ноћи које тамо никад нису виђене. На надморској висини од осамдесет шест километара, научници су приметили светлеће светлеће облаке. Многи научници су одлучили да је метеорит невиђене величине пао у тунгуску тајгу... А сада се то поново догодило. И опет су објавили да је то метеорит. Јер само је један човек знао истину, али ништа није рекао, већ је само нацртао. Цртао је чудне слике и није говорио. Зато што је то била само мала девојчица. Девојчица која је видела светлост на крају земље...